Putovanje kroz gradove budućnosti

Inteligentni transportni sistemi

O napretku tehnologije i njenom složenom uticaju na celokupno društvo često slušamo u kontekstu računara, aplikacija, pametnih telefona ili samovozećih automobila. Međutim, retko pominjemo gradove u kojima živimo, a koji se podjednako iz korena menjaju pod uticajem ubrzanog tehnološkog razvoja. Danas ćemo napraviti prvi korak na putu istraživanja razvoja gradova i pogledati primere svetskih metropola koje su započele svoju transformaciju - od tradicionalnih ka pametnim gradovima. 

Kopenhagen

Dvadeset prvi vek pokazuje da narodi sa severa prednjače u brzini prihvatanja promena i primene tehnologija u službi kvalitetnijeg i zdravijeg života. Zato ćemo krenuti od Kopenhagena, gde smo pronašli podatak da je ova “severna lepotica” pre nekoliko godina među prvima u Evropi uvela inteligentni transportni sistem želeći da reši dugogodišnji problem upravljanja saobraćajem, koji je gutao postojeću putnu infrastrukturu i otežavao život građanima. Kako su rešili ovaj problem? Zamenili su semaforsku signalizaciju koja je bila stara preko 35 godina i uveli pametne semafore i tako uspeli da optimizuju protok saobraćaja u skladu sa trenutnom situacijom na ulicama, što i jeste suštinska vrednost koju ova tehnologija donosi. ITS sistem je podešen tako da posebnu prednost daje biciklistima, jer znamo koliko severnjaci vole svoje dvotočkaše i baš njima ovaj sistem otvara „zeleni talas“ kako bi nesmetano stigli tamo gde su naumili.  

Pozitivni rezultati ove modernizacije su vrlo primetni. Pored promovisanja biciklizma kao ekološki odgovornog vida transporta, statistike pametnih raskrsnica su pokazale da je vreme putovanja skraćeno za:

• 17% vozačima automobila
• 10% biciklistima
• Od 5 do 20% korisnicima gradskog prevoza
• I da je bezbednost u saobraćaju znatno porasla i da se smanjio broj saobraćajnih nesreća

Barselona

Prednosti pametnog grada mogu doći do izražaja i kroz poboljšanje života građana nevezano direktno za upravljanje saobraćajem. Jedan od koraka koje je Barselona napravila, jeste implementacija senzora koji detektuju nivo buke, izduvnih gasova, temperaturu i vlažnost vazduha.
Koristeći ove podatke, grad Barselona je po prvi put uspeo da identifikuje kritične delove grada, poput Piaze del Sol, poznate po noćnom životu, koja poslednjih 20 godina krši sve regulacije vezane za buku, zagađenje i ometa život lokalnim stanarima. Uz pomoć prikupljenih podataka, gradske vlasti su mogle lako da uvide najugroženije delove grada i da tom problemu stanu na put.

Detroit

Poslednji primer odslikava transformaciju saobraćajne mreže u Detroitu, čiji je sistem za upravljanje saobraćajem, pre samo nekoliko godina, bio u potpunom rasulu. Zbog nedostatka komunikacione infrastrukture, gradski saobraćajni inženjeri nisu bili u mogućnosti da se povežu sa preko 80% semafora u gradu. Jedini način prijave kvara na raskrsnicama je bio preko call centra te se dešavalo da su raskrsnice i po nekoliko dana bile van funkcije, jer niko nije zvao da prijavi problem.  
Sa zastarelom infrastrukturom i neadekvatnim IT sistemima, gradski saobraćajni sekretarijat je poslovao neefikasno što se reflektovalo na kvalitet života u ovom gradu.  

Danas, Detroit primenjuje IoT tehnologije koje omogućavaju saobraćajnim inženjerima komunikaciju u realnom vremenu sa skoro svim delovima sistema za upravljanje saobraćajem, koji automatski detektuje kvarove ili nepravilnosti na signalizacionoj drumskoj mreži. Pored toga u srcu grada uvedene su i inteligentne raskrsnice koje pružaju prednost vozilima hitnih službi i optimizuju protok saobraćaja u skladu sa uslovima na putu. Ako recimo biciklista vozi velikom brzinom ka pešačkom prelazu, pametne raskrsnice će to detektovati i produžiti zeleno svetlo za još par sekundi. Kada pešak pretrčava ulicu van prelaza, vozači dobijaju unapred obaveštenje kako bi se smanjio broj nesreća. 

Pored svega toga grad skuplja i analizira podatke o visokorizičnim situacijama i stiče dublji uvid u najkritičnije tačke na gradskim putevima. Ove mere su doprinele da je za:

• 22% smanjen „stani-kreni“ saobraćaj
• 20% smanjena potrošnja goriva
• 22% smanjena emisija štetnih gasova
• 10% smanjen broj saobraćajnih nesreća na raskrsnicama

U roku od nekoliko godina, grad Detroit se podigao kao feniks iz pepela i napravio zaokret od 180 stepeni.

Kroz ove primere vidimo upotrebnu vrednost tehnologija koja možda na prvi pogled i nije tako očigledna. Možda ćemo se sledeći put, kada prođemo kroz „zeleni talas“, zapitati da li je to stvarno bila čista sreća?